K126 Konvencija o smeštaju na ribarskim brodovima, 1966

UREDBU
O RATIFIKACIJI KONVENCIJE MEĐUNARODNE ORGANIZACIJE RADA BROJ 126 O SMEŠTAJU NA RIBARSKIM BRODOVIMA

(Sl. list SFRJ – Međunarodni ugovori br. 43/74)

Osnovni tekst na snazi od 07/09/1974 , u primeni od 07/09/1974

Član 1.

Ratifikuje se Konvencija Međunarodne organizacije rada broj 126, o smeštaju na ribarskim brodovima, koja je usvojena na pedesetom zasedanju Administrativnog saveta Međunarodne organizacije rada u Ženevi, 1. juna 1966. godine, u originalu na francuskom jeziku.

Član 2.

Tekst Konvencije u originalu na francuskom jeziku ^[1] i u predvodu na srpskohrvatskom jeziku glasi:

Konvencija 126

KONVENCIJA O SMEŠTAJU NA RIBARSKIM BRODOVIMA

Generalna konferencija MOR-a,

koju je u Ženevi sazvao Administrativni savet MBR-a, a koja se sastala na svom 50-tom zasedanju 1. juna 1966. godine,

pošto je odlučila da usvoji izvesne predloge u pogledu smeštaja na ribarskim brodovima, što je uključeno u šestu tačku dnevnog reda zasedanja, i

pošto je rešila da ovi predlozi budu izrađeni u obliku međunarodne konvencije,

usvaja ovog 21. juna 1966. godine sledeću konvenciju, koja će se nazvati Konvencija o smeštaju na ribarskim brodovima, 1966. godine.

I. DEO – OPŠTE ODREDBE

Član 1.

1. Ova konvencija se primenjuje na sve pomorske brodove i lađe na mehanički pogon, bez obzira koje su vrste, bilo da su u privatnom ili javnom vlasništvu, koji se bave pomorskim ribarenjem u slanim vodama i koji su registrovani na teritoriji za koju je ova konvencija na snazi.

2. Nacionalni zakoni ili propisi utvrđuju koji se brodovi i lađe smatraju kao pomorski za svrhe ove konvencije.

3. Ova konvencija se ne primenjuje na brodove i lađe ispod 75 tona nosivosti; međutim, ako nadležni organ odluči, posle savetovanja sa organizacijama vlasnika ribarskih brodova i ribara, tamo gde postoje, da je ovo prihvatljivo i ostvarljivo, Konvencija se primenjuje na brodove i lađe od 25 do 75 tona nosivosti.

4. Nadležni organ može, posle savetovanja sa organizacijama vlasnika ribarskih brodova i ribara, gde postoje, da koristi dužinu umesto tonaže kao parametar za svrhe ove konvencije, u kom slučaju se Konvencija ne primenjuje na brodove i lađe kraće od 80 stopa (24,4 m). Međutim, ako vlasti odluče, posle savetovanja sa organizacijama vlasnika ribarskih brodova i ribara, gde postoje, da je ovo prihvatljivo i praktično, Konvencija se primenjuje na brodove i lađe od 13,7 do 24,4 m (45 do 80 stopa).

5. Ova se konvencija ne primenjuje na:

a) brodove i lađe koji se normalno koriste za sportski ribolov ili ribolov radi razonode;

b) brodove i lađe čiji je, glavni način pogona jedro ili koji su opremljeni i pomoćnim mašinama;

c) brodove i lađe koji su namenjeni za lov na kitove i slične poslove;

d) brodove za istraživanja i za zaštitu lovišta riba.

6. Sledeće odredbe ove konvencije se ne primenjuju na brodove koji normalno ostaju van svoje luke manje od 36 časova i na kojima posada ne živi stalno kada su u luci:

a) član 9. stav 4;

b) član 10 ;

c) član 11 ;

d) član 12 ;

e) član 13. stav 1;

f) član 14 ;

g) član 16 .

Međutim, gore navedeni brodovi treba da budu opremljeni odgovarajućim sanitarnim uređajima kako bi posada mogla da uzima obroke, da priprema hranu i da se odmara.

7. Može se odstupiti od potpune primene odredaba III. dela ove konvencije za bilo koji brod ako nadležne vlasti smatraju, posle savetovanja sa organizacijama vlasnika ribarskih brodova i ribara, ako ove postoje, da modaliteti odstupanja povlače odgovarajuće prednosti koje imaju za cilj da uspostave uslove koji, u celini, nisu manje povoljni od onih koji bi proizašli iz potpune primene Konvencije. Pojedinosti o ovim odstupanjima članica treba da dostavi Generalnom direktoru MOR-a, koji o tome obaveštava članove MOR-a.

Član 2.

U svrhe ove konvencije:

a) izraz „ribarski brod“ ili „brod“ označava sve brodove ili lađe na koje se proteže Konvencija;

b) izraz „tone“ označava bruto registarske tone;

c) izraz „dužina“ označava dužinu merenu od prednjeg dela pramca preko prednjeg kaštela do zadnjeg dela glave osovine broda ili do prednjeg dela kormila tamo gde nema osovine broda;

d) izraz „oficir“ označava svako lice, osim zapovednika broda, koje ima rang oficira prema nacionalnim zakonima i propisima ili, u odsustvu relevantnih zakona ili propisa, prema kolektivnom ugovoru ili običaju;

e) izraz „niže osoblje“ označava svakog drugog člana posade osim oficira;

f) izraz „smeštaj posade“ obuhvata spavaonice, trpezarije i sanitarne prostorije predviđene za korišćenje od strane posade;

g) izraz „propisan“ znači propisan nacionalnim zakonima ili propisima ili od strane nadležnog organa;

h) izraz „odobren“ znači odobren od strane nadležnih organa;

i) izraz „ponovno registrovanje“ označava ponovnu registraciju prilikom istovremene promene teritorije registracije (zastave) i vlasništva broda.

Član 3.

1. Svaki član za koga je ova konvencija na snazi obavezuje se da će održavati na snazi zakone ili propise koji obezbeđuju primenu odredaba delova II, III i IV ove konvencije.

2. Ovi zakoni ili propisi:

a) zahtevaće od nadležnog organa da sa njirna upozna sva zainteresovana lica;

b) odrediće lica koja će biti odgovorna za njihovu primenu;

c) predvideće ustanovljenje i održavanje jednog sistema inspekcije koji može da obezbedi efikasnu primenu;

d) propisaće odgovarajuće kazne za sve prekršaje;

e) zahtevaće od nadležnog organa da se s vremena na vreme savetuje sa organizacijama vlasnika ribarskih brodova i organizacijama ribara, ukoliko postoje, u cilju izrade propisa i saradnje, u najvećoj mogućoj meri, sa stranama zainteresovanim za primenu ovih propisa.

II.DEO – PLANIRANJE I KONTROLA SMEŠTAJA POSADE

Član 4.

Pre nego što se počne sa izgradnjom ribarskog broda i pre nego što se smeštaj posade postojećeg broda znatno izmeni ili rekonstruiše, detaljni planovi o ovom smeštaju, sa potrebnim podacima, podnose se na odobrenje nadležnom organu.

Član 5.

1. Nadležni organ pregleda svaki ribarski brod i uverava se da je smeštaj posade saobrazan zakonskim uslovima, svaki put:

a) kada se vrši prvo ili ponovno registrovanje ribarskog broda;

b) kada se smeštaj posade na brodu znatno menja ili ponovo obnavlja, ili

c) kada – bilo priznata organizacija ribara ili predstavnik celokupne ili jednog dela posade, bilo propisani određeni broj ili procent članova posade, podnese žalbu nadležnom organu, u propisnoj formi i na vreme kako bi se izbeglo zakašnjenje ribarskog broda, da smeštaj posade nije saobrazan odredbama konvencije.

2. Nadležni organ može vršiti, po svom nahođenju, povremene inspekcije.

III. DEO – PROPISI U VEZI SA SMEŠTAJEM POSADE

Član 6.

1. Mesto, pristup, građenje i raspored prostora za smeštaj posade u odnosu na druge delove broda, treba da budu takvi da pružaju dovoljnu sigurnost, zaštitu od vremenskih nepogoda i mora i izolaciju od toplote ili hladnoće, preterane buke ili mirisa i isparenja iz drugih delova broda.

2. Sve prostorije za smeštaj posade treba da imaju izlaze za slučaj nužde, ukoliko se za to ukaže potreba.

3. Treba izbegavati, u onoj meri u kojoj je to moguće, sve direktne otvore koji povezuju spavaonice sa spremištima riba i prostorijama za riblje brašno, mašinskim odeljenjima i kotlarnicom, kuhinjom, lamparnicom, magacinima za boje, magacinima na palubi i za mašine i ostalim opštim skladištima, sušionicama, prostorijama za zajedničko održavanje čistoće ili WC-om. Onaj deo pregrade koji odvaja te prostorije od spavaonica, kao i spoljne pregrade istih, treba da budu na odgovarajući način konstruisane od čelika ili nekog drugog odobrenog materijala i da ne propuštaju vodu i gas.

4. Spoljne pregrade spavaonica i trpezarija treba da budu na odgovarajući način izolovane. Mašinski prostor i sve granične pregrade kuhinja i drugih prostorija u kojima se stvara toplota treba na odgovarajući način da budu izolovani kada postoji mogućnost delovanja toplote na susedne prostorije za smeštaj ili brodske hodnike. Treba isto tako preduzeti mere da se obezbedi zaštita od toplotnog dejstva cevi sa parom ili toplom vodom.

5. Unutrašnje pregrade treba da budu od odobrenog materijala u kome se ne može skrivati gamad.

6. Spavaonice, trpezarije, prostorije za odmor i prolazi u prostoriju za smeštaj posade treba na odgovarajući način da budu izolovani da bi se sprečilo svako kondenzovanje ili pregrejavanje.

7. Glavne cevi za paru i ispusne cevi za čekrke i slične uređaje ne treba, kad god je to tehnički moguće, da prolaze kroz prostorije za smeštaj posade ili kroz hodnike koji vode u prostorije za smeštaj posade; a tamo gde prolaze kroz te prostorije ili prolaze treba da budu na odgovarajući način izolovane i obložene.

8. Unutrašnja oplata ili obloga pregrade treba da bude od materijala sa površinom čija se čistoća lako održava. Ne treba koristiti daske ježičasto spojene ili tako da se prave žljebovi niti bilo koji drugi oblik konstrukcije u kome bi se mogla razmnožiti gamad.

9. Nadležni organ odlučuje u kojoj je meri potrebno preduzeti mere za sprečavanje ili neširenje požara pri izgradnji prostorija za smeštaj.

10. Zidovi i tavanice u spavaonicama i trpezarijama treba da budu takvi da se njihova čistoća lako održava, a ako su obojeni, da to bude svetlom bojom, ne sme se koristiti krečno mleko.

11. Unutrašnji zidovi će se prema potrebi obnavljati ili popravljati.

12. Materijali i način građenja oplate na palubi u svakoj prostoriji koja je namenjena smeštaju posade treba da budu odobreni; ove oplate treba da budu nepropustljive za vlagu i da se lako održavaju čistim.

13. Gornje otkrivene palube iznad prostorija za smeštaj treba da budu obložene drvetom ili nekim drugim odgovarajućim izolatorom.

14. Ako su oplate palube od sastavljenih delova, spojevi sa stranama treba da budu zaokruženi da bi se izbegle pukotine.

15. Treba obezbediti dovoljno odvodnih uređaja.

16. Treba preduzeti sve moguće mere da se zaštite prostorije za smeštaj posade od muva i drugih insekata.

Član 7.

1. Spavaonice i trpezarije treba da imaju odgovarajuću ventilaciju.

2. Sistem ventilacije treba regulisati tako da se održava vazduh u zadovoljavajućem stanju i da se obezbedi dovoljno strujanja vazduha u svim vremenskim i klimatskim uslovima.

3. Brodovi koji redovno saobraćaju u tropskim predelima i drugim oblastima sa sličnim klimatskim uslovima treba, prema tim uslovima, da budu opremljeni i mehaničkim sredstvima za ventilaciju i električnim ventilatorima, s tim da se samo jedno od ovih sredstava koristi u prostorijama gde obezbeđuje zadovoljavajuću ventilaciju.

4. Brodovi koji saobraćaju van ovih oblasti treba da budu opremljeni ili mehaničkim sredstvima ventilacije ili električnim ventilatorima. Nadležni organ može da od ove obaveze oslobodi brodove koji normalno plove u hladnim vodama severne ili južne hemisfere.

5. Pogonska snaga potrebna za funkcionisanje sistema ventilacije predviđenog u st. 3. i 4. treba da je raspoloživa, u onoj meri u kojoj je to moguće, za celo vreme kada posada živi i radi na brodu i kada to okolnosti zahtevaju.

Član 8.

1. Odgovarajući sistem grejanja prostorija za smeštaj posade treba obezbediti kada to zahtevaju klimatski uslovi.

2. Sistem grejanja treba, kada je to moguće, da radi za celo vreme kada posada živi i radi na brodu i kada to okolnosti zahtevaju.

3. Zabranjeno je grejanje otvorenom vatrom.

4. Sistem grejanja treba da održava temperaturu u prostorijama za smeštaj posade na zadovoljavajućem nivou u normalnim vremenskim i klimatskim uslovima na koje će brod nailaziti za vreme plovidbe; nadležni organ propisuje uslove koje treba ispuniti.

5. Radijatori i drugi uređaji za zagrevanje treba da budu tako postavljeni i, ako je potrebno, zaštićeni i opremljeni sigurnosnim napravama, tako da se izbegne rizik od požara i da ne predstavljaju izvor opasnosti ili neugodnosti za one koji su u tim prostorijama smešteni.

Član 9.

1. Sve prostorije namenjene posadi treba da budu dovoljno osvetljene. Minimalni standard za prirodno osvetljavanje dnevnih soba treba da bude takav da omogućava osobi sa normalnim vidom da čita po svetlom vremenu, i u toku dana, obične novine u bilo kom delu prostora raspoloživog za slobodno kretanje. Kada se ne može obezbediti odgovarajuće prirodno osvetljavanje treba obezbediti veštačko osvetljenje koje zadovoljava gornji minimalni standard.

2. Na svim brodovima treba, ukoliko je to moguće, obezbediti u prostorijama za smeštaj posade električno osvetljenje. Ako ne postoje dva nezavisna izvora struje za osvetljenje, dopunsko osvetljenje treba obezbediti pomoću lampi ili aparata za osvetljenje za slučaj nužde odgovarajuće konstrukcije.

3. Veštačko osvetljenje treba da bude tako raspoređeno da maksimalno koristi onima koji su u sobi.

4. Pored normalnog osvetljenja kabine treba obezbediti i odgovarajuću svetlost za čitanje za svaki ležaj.

5. Osim toga treba obezbediti stalnu plavu svetlost u spavaonicama za vreme noći.

Član 10.

1. Spavaonice treba da se nalaze u sredini broda ili na krmi; nadležni organ može da dozvoli u određenim slučajevima, ako veličina, tip ili namena broda svaku drugu lokaciju čine nepovoljnom ili nepraktičnom, da se spavaonice nalaze u prednjem delu broda, ali ni u kom slučaju izvan kolizione pregrade.

2. Površina spavaonica po osobi, isključujući prostor koji zauzimaju ležajevi i ormani, ne sme biti manja od:

3. Kada nadležni organ odluči, kao što je predviđeno u članu 1. stav 4. ove konvencije, da dužina bude parametar za ovu konvenciju, površina spavaonice po osobi, isključujući prostor koji zauzimaju ležaji i ormani ne sme da bude ispod:

4. Slobodna visina u spavaonicama za posadu ne treba, gde god je to moguće, da bude ispod 6 stopa i 3 inča (1,90 m).

5. Treba da bude dovoljan broj spavaonica kako bi se obezbedila zasebna soba ili soba za svaku službu, s tim da nadležni organ može da dozvoli odstupanje od ove odredbe kad su u pitanju mali brodovi.

6. Broj lica koja zauzimaju spavaonice ne treba da pređe sledeće maksimume:

a) oficiri: jedno lice na sobu gde god je to moguće, a ni u kom slučaju više od dva;

b) pomoćno osoblje: dva ili tri lica na sobu, gde god je to moguće, a ni u kom slučaju više od:

i) četvoro, na brodovima od 250 tona i više;

ii) šestoro na brodovima ispod 250 tona.

7. Kada nadležni organ odluči, kao što je predviđeno u članu 1. stav 4. ove konvencije, da dužina bude parametar za ovu konvenciju, broj pomoćnog osoblja koji je dozvoljen da zauzima spavaonice ne sme ni u kom slučaju biti veći od:

a) četiri, na brodovima dužine 115 stopa (35,1 m) i više;

b) šest, na brodovima ispod 115 stopa (35,1 m).

8. Nadležni organ može da dozvoli odstupanja od odredaba st. 6. i 7. ovog člana u određenim slučajevima, ako s obzirom na veličinu, tip ili namenu broda, primena ovih odredaba nije celishodna ili praktična.

9. Maksimalan broj lica koja mogu da se smeste u nekoj spavaonici treba da bude označen čitko i na takav način da se ne može izbrisati – na nekom mestu u sobi gde se lako može videti.

10. Članovima posade treba obezbediti zasebne ležajeve.

11. Ležajeve ne treba postavljati jedan pored drugog tako da se jednom ležaju može prići samo preko drugih ležajeva.

12. Ležajeve ne treba postavljati u više od dva reda jedne iznad drugih; u slučaju da su ležajevi postavljeni duž zida broda, zabranjeno je postavljati još jedan ležaj na mestu gde se iznad postojećeg ležaja nalazi prozor.

13. Donji ležaj u duplom redu ne sme da bude manji od 12 inča (0,30 m) iznad poda; gornji ležaj treba postaviti približno na sredini između dna donjeg ležaja i donje strane grede tavanice.

14. Minimalne unutrašnje dimenzije ležaja treba kad god je to moguće, da iznose 6 stopa i 3 inča sa 2 stope i 3 inča (1,90 m x 0,68 m).

15. Ram ležaja i bočna strana, ako je ima, treba da budu od odobrenog materijala – tvrdog, glatkog i koji ne podleže koroziji ili razmnožavanju gamadi.

16. Ako se cevasti okviri koriste za konstrukciju ležajeva, treba da budu potpuno zatvoreni i bez otvora kroz koje bi gamad mogla ući.

17. Svaki ležaj treba da ima madrac od opruga od odobrenog materijala ili elastično dno i dušek od odobrenog materijala. Ne dozvoljava se da punjenje dušeka bude od slame ili drugog materijala u kome bi se mogla zapatiti gamad.

18. Kada se jedan ležaj postavi iznad drugog, ispod gornjeg ležaja treba staviti dno kroz koje ne prolazi prašina od drveta, šatorskog platna ili nekog drugog pogodnog materijala.

19. Spavaonice treba da budu tako isplanirane i opremljene da obezbeđuju normalnu udobnost za one koji su u njima i da olakšavaju njihovo održavanje.

20. Nameštaj će uključiti i orman za odeću za svakog člana, sa kukom za katanac i motkom na koju bi se vešala odeća na vešalicama. Nadležni organ će se postarati da su ormani što je moguće prostraniji.

21. Svaka spavaonica treba da ima običan ili pisaći sto, fiksiran, sa stranama koje se spuštaju ili na razvlačenje, i sa udobnim sedištima prema potrebi.

22. Nameštaj treba da bude od glatkog, čvrstog materijala koji ne može da se krivi, da korodira ili da štiti gamad.

23. Nameštaj obuhvata fioku ili odgovarajući prostor za svakog člana u sobi koji, gde god je to moguće, neće biti manji od 2 kubne stope (0,056 m ³).

24. Prozorčići u spavaonicama treba da imaju zavese.

25. Spavaonice treba da imaju ogledalo, male ormariće za toaletni pribor, policu za knjige i dovoljan broj kuka za odeću.

26. Koliko je to moguće, smeštaj članova posade treba urediti da su stražarske smene odvojene i da nijedan čovek iz dnevne smene ne deli sobu sa ljudima koji su na straži.

Član 11.

1. Na svim brodovima sa posadom koja broji više od 10 lica, treba obezbediti trpezarije odvojene od spavaonica. Svaki put kad je to moguće, isto treba obezbediti i na brodovima sa manjom posadom; ako je, međutim, ovo neizvodljivo, trpezarija se može kombinovati sa spavaonicama.

2. Na brodovima koji se bave ribarenjem na otvorenom moru i koji imaju posadu koja broji više od 20 lica, posebne trpezarije se mogu obezbediti za kapetana i oficire.

3. Dimenzije i oprema svake trpezarije treba da budu dovoljni za broj lica koja će je koristiti istovremeno.

4. Svaka trpezarija je snabdevena odobrenim stolovima i sedištima u dovoljnom broju za verovatan broj lica koja će ih istovremeno koristiti.

5. Trpezarije treba da budu što je moguće bliže kuhinji.

6. Kada ostave za posuđe i serviranje nisu povezane sa trpezarijama, onda treba obezbediti odgovarajuće plakare za posuđe i odgovarajuće instalacije za njihovo pranje.

7. Površine stolova i sedišta treba da budu od materijala otpornog na vlagu i bez pukotina, čija se čistoća lako održava.

8. Kad god je to moguće, trpezarije treba projektovati, snabdeti nameštajem i opremiti da služe i kao sale za razonodu.

Član 12.

1. Dovoljne sanitarne uređaje, uključujući i umivaonike, kade ili tuševe treba obezbediti na svim brodovima.

2. Sanitarne uređaje za sve članove posade koji ne zauzimaju prostorije koje imaju privatne sanitarne uređaje, treba, ukoliko je to moguće, obezbediti za svaku službu posade u sledećoj srazmeri:

a) jedna kada ili tuš za svakih osam lica ili manje;

b) jedan WC za svakih osam lica ili manje;

c) jedan lavabo za svakih šest lica ili manje.

Međutim, ako broj lica u jednoj službi prelazi za manje od polovine gornje brojke tačan sadržatelj tog broja, ovaj višak se izostavlja za svrhe ovog stava.

3. Slatka, hladna i vruća voda, ili sredstva za zagrevanje vode treba da se obezbede u svim zajedničkim prostorijama za održavanje lične higijene. Nadležni organ, posle savetovanja sa organizacijama vlasnika ribarskih brodova i organizacijama ribara, gde postoje, može da odredi minimalnu količinu pitke vode koju treba obezbediti dnevno po čoveku.

4. Umivaonici i kade treba da budu odgovarajuće veličine i građeni od odobrenog materijala sa glatkom površinom koja ne puca, ne ljušti se i ne korodira.

5. Provetravanje WC-a vrši se neposrednim dodirom sa čistim vazduhom, nezavisno od svakog drugog dela prostorije za stanovanje.

6. Sanitarna oprema koju treba staviti u WC-e treba da bude odgovarajućeg modela i da ima jak rezervoar za vodu koje ima u svako doba i koja se može individualno koristiti.

7. Odvodne cevi klozeta i odvodne cevi za prljavu vodu treba da budu odgovarajućih veličina i da budu tako konstruisane da umanjuju rizike od začepljenja i da olakšavaju čišćenje. One ne treba da prelaze kroz tankove sa pitkom ili pijaćom vodom niti treba da idu, ako je moguće, ispod plafona u trpezarijama ili spavaonicama.

8. Sanitarni uređaji namenjeni upotrebi za više od jedne osobe treba da udovoljavaju sledećim zahtevima:

a) podovi treba da budu od odobrenog trajnog materijala, da se lako čiste i ne propuštaju vlagu i da su snabdeveni efikasnim sistemom za oticanje vode;

b) pregrade treba da budu od čelika ili nekog drugog odobrenog materijala i da ne propuštaju vodu bar u visini od najmanje 9 inča (0,23 m) iznad nivoa palube;

c) prostorije treba da su dovoljno osvetljene, zagrejane i provetrene;

d) WC-i treba da su na mestu koje je lako pristupačno iz spavaonica i kupaonica, ali odvojeno od njih, bez direktnog ulaza iz spavaonica ili iz hodnika između spavaonica i WC-a za koji nema drugog prilaza.

Međutim, ovaj uslov se neće primenjivati kada se WC nalazi između dve spavaonice u kojima ukupno nema više od 4 osobe;

e) kada u jednoj prostoriji ima više od jednog WC-a, treba da budu dovoljno zaklonjeni da obezbeđuju izolaciju.

9. Sredstva za pranje i sušenje odeće treba da budu obezbeđena u odgovarajućoj srazmeri prema brojnom stanju posade i normalnoj dužini puta.

10. Sredstva za pranje odeće treba da obuhvate odgovarajuća korita sa uređajem za oticanje vode koja se mogu smestiti u prostorijama za održavanje higijene ako nema praktičnih mogućnosti za zasebnu vešernicu. Ova korita treba da budu dovoljno snabdevena slatkom, hladnom i vrućom vodom ili uređajem za zagrevanje vode.

11. Sušenje veša treba obezbediti u prostoriji odvojenoj od spavaonica, trpezarija i klozeta, sa odgovarajućom ventilacijom i grejanjem i snabdevenoj konopcima ili drugim uređajima za vešanje rublja.

Član 13.

1. Kad god je moguće treba obezbediti izolovanu kabinu za člana posade koji je bolestan ili povređen. Na brodovima od 500 i više tona mora da postoji ambulanta. U slučajevima kada nadležni organ odluči, kao što je predviđeno u članu 1. stav 4. ove konvencije, da dužina bude parametar za ovu konvenciju, ambulanta treba da postoji na brodovima dužine 150 stopa (47,7 m) ili više.

2. Svi brodovi koji nemaju lekara moraju imati ormarić za lekove, odobrenog tipa, sa lako shvatljivim uputstvima. U vezi s tim, nadležni organ mora da vodi računa o Preporuci o ormarićima za lekove na brodivima, 1958. godine i Preporuci o lekarskim savetima na moru, 1958. godine.

Član 14.

Treba obezbediti dobro ventiliran smeštaj za nepromočivu odeću van spavaonica ali da je lako pristupačan iz njih.

Član 15.

Prostorije za smeštaj posade treba održavati u čistom i pristojnom stanju za stanovanje i u njima se ne sme držati roba i zalihe koje nisu lična svojina onih koji ih zauzimaju.

Član 16.

1. Na brodu treba obezbediti zadovoljavajuću opremu za pripremanje hrane i, gde god je moguće, treba je smestiti u zasebnu kuhinju.

2. Kuhinja treba da bude odgovarajućih dimenzija za tu svrhu i treba da bude dobro osvetljena i provetrena.

3. Kuhinja treba da bude opremljena kuhinjskim potrepštinama, potrebnim brojem kredenaca i polica i sudoperama i sušilima za posuđe od nerđajućeg materijala i sa zadovoljavajućim oticanjem vode. Pijaću vodu treba putem cevi obezbediti u kuhinji; kada se obezbeđuje pod pritiskom, taj sistem treba da ima i zaštitu od nedostatka vode zbog smanjenog pritiska. Kada u kuhinji nema tople vode, treba obezbediti aparat za grejanje vode.

4. U kuhinji treba obezbediti odgovarajući materijal za pripremanje toplih napitaka za posadu u svako doba.

5. Potrebno je obezbediti magacin za hranu odgovarajućeg kapaciteta; on treba da se provetrava i da se održava u čistom i hladnom stanju da bi se izbeglo kvarenje zaliha. Gde je potrebno, treba obezbediti frižidere i druga sredstva za čuvanje namirnica sa nižom temperaturom.

6. Gde se za kuvanje koriste butan i propan gas u kuhinji, boce za gas treba držati na otvorenoj palubi.

IV. DEO – PRIMENA KONVENCIJE NA POSTOJEĆE RIBARSKE BRODOVE

Član 17.

1. U zavisnosti od odredaba st. 2, 3. i 4. ovog člana, ova konvencija se primenjuje na brodove čija je kobilica postavljena posle stupanja na snagu Konvencije za teritoriju na kojoj je brod registrovan.

2. Kada je u pitanju brod koji je potpuno završen na dan stupanja na snagu ove konvencije za teritoriju na kojoj je brod registrovan i koji je ispod standarda utvrđenog u III. delu ove konvencije, nadležni organ može, pošto konsultuje organizacije vlasnika ribarskih brodova i ribara, gde postoje, da zahteva da se izvrše izmene koje smatra mogućim da bi brod odgovorio zahtevima Konvencije, vodeći računa o praktičnim problemima, koji će se pojaviti:

a) kada brod obnavlja registraciju;

b) kada su na brodu izvršene značajne strukturalne izmene ili veće popravke kao rezultat dugoročnih planova a ne kao rezultat nesreće ili preke nužde.

3. Kada je u pitanju brod koji je u procesu izgradnje ili prepreke na dan stupanja na snagu ove konvencije za teritoriju na kojoj je registrovan, nadležni organ može, posle savetovanja sa organizacijama vlasnika ribarskih brodova i ribara, gde postoje, da zahteva da se izvrše izmene koje smatra mogućim, s obzirom na praktične probleme s tim u vezi, da bi brod odgovarao zahtevima konvencije; ove izmene predstavljaju konačno usaglašavanje sa uslovima ove konvencije ako se i dok se ne pristupi novom registrovanju broda.

4. Kada je u pitanju brod, osim onog pomenutog u st. 2. i 3. ovog člana, ili brod na koga su se primenjivale odredbe ove konvencije dok je bio u izgradnji, ponovo registrovan na jednoj teritoriji posle stupanja na snagu ove konvencije za tu teritoriju, nadležni organ može, posle savetovanja sa organizacijama vlasnika ribarskih brodova i ribara, gde postoje, da zahteva izmene koje smatra mogućim, s obzirom na praktične probleme koje to povlači, da bi brod odgovarao uslovima konvencije; ove izmene predstavljaju konačno usaglašavanje sa odredbama ove konvencije ako i dok se brod ponovo ne registruje.

V. DEO – ZAVRŠNE ODREDBE

Član 18.

Ništa u ovoj konvenciji neće uticati na bilo koji zakon, presudu, običaj ili sporazum između vlasnika ribarskih brodova i ribara koji obezbeđuju povoljnije uslove od onih koji su predviđeni ovom konvencijom.

Član 19.

Zvanična ratifikacija ove konvencije se dostavlja generalnom direktoru MBR-a radi registracije.

Član 20.

1. Ova konvencija obavezuje samo one članove MOR-a čiju je ratifikaciju registrovao generalni direktor.

2. Ona stupa na snagu 12 meseci od dana kada je generalni direktor registrovao ratifikacije dva člana.

3. Posle toga, ova konvencija stupa na snagu za svakog člana 12 meseci od dana kada je registrovana njegova ratifikacija.

Član 21.

1. Član koji je ratifikovao ovu konvenciju može da je otkaže posle isteka perioda od 10 godina od dana kada Konvencija prvi put stupi na snagu, jednim aktom dostavljenim generalnom direktoru radi registracije. To otkazivanje stupa na snagu po isteku godine dana od datuma registracije.

2. Svaki član koji je ratifikovao ovu konvenciju i koji, u roku od godine dana po isteku desetogodišnjeg perioda pomenutog u prethodnom paragrafu, ne iskoristi pravo otkazivanja predviđeno u ovom članu, obavezan je za sledeći period od 10 godina i posle toga može da otkaže ovu konvenciju po isteku svakog perioda od 10 godina pod uslovima predviđenim u ovom članu.

Član 22.

1. Generalni direktor MBR-a obaveštava sve članove MOR-a o registraciji svih ratifikacija i otkazivanja koje su mu dostavili članovi Organizacije.

2. Kada bude obaveštavao članove Organizacije o registraciji druge ratifikacije koja mu je dostavljena, generalni direktor skreće pažnju članovima Organizacije na datum stupanja na snagu Konvencije.

Član 23.

Generalni direktor MBR-a dostavlja generalnom direktoru UN radi registracije, shodno članu 102. Povelju UN, potpune podatke o svim ratifikacijama i otkazivanjima koje je on registrovao saglasno odredbama prethodnih članova.

Član 24.

Svaki put kada smatra potrebnim, Administrativni savet MBR-a podnosi Generalnoj konferenciji izveštaj o primeni ove konvencije i razmatra pitanje da li ima mesta da se na dnevni red konferencije stavi pitanje njene revizije u celini ili delimično.

Član 25.

1. Ukoliko Konferencija usvoji novu konvenciju kojom se revidira ova konvencija u celini ili delimično, u tom slučaju, osim ako nova konvencija drugačije ne predviđa:

a) ratifikacija od strane jednog člana nove konvencije kojom se vrši revizija povlači ipso jure neposredno otkazivanje ove konvencije, bez obzira na odredbe člana 21 , pod uslovom da je nova konvencija kojom se vrši revizija stupila na snagu;

b) od dana stupanja na snagu nove konvencije o reviziji, ova konvencija prestaje da bude otvorena za ratifikaciju od strane članova.

2. Ova konvencija ostaje u svakom slučaju na snazi u svom sadašnjem obliku i po sadržaju za one članove koji su je ratifikovali ali nisu ratifikovali konvenciju kojom se vrši revizija.

Član 26.

Engleska i francuska verzija teksta ove konvencije su podjednako punovažne.

Gornji tekst je autentični tekst Konvencije propisno usvojene od strane Generalne konferencije MOR-a na svom 50-tom zasedanju održanom u Ženevi i zaključenom 22. juna 1966. godine.

U potvrdu čega su stavili svoje potpise 24. juna 1966. godine.

Predsednik Konferencije,

L. Ghajn, s. r.

Generalni direktor MBR-a,

David A. Morse, s. r.

Član 3.

Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom listu SFRJ“.

R. s. br. 84
20. juna 1973. godine
Beograd

Savezno izvršno veće

Predsednik,
Džemal Bijedić, s. r.

NAPOMENA EKSPERT-a:

^[1] Tekst na francuskom jeziku nije prikazan.