Na osnovu člana 79. stav 1. tačka 5. Ustavnog zakona i člana 30. stav 2. Uredbe o organizaciji i radu Saveznog izvršnog veća („Službeni list FNRJ“, br. 20/58), Savezno izvršno veće donosi

UREDBU
O RATIFIKACIJI KONVENCIJE MEĐUNARODNE ORGANIZACIJE RADA BR. 113

(Sl. list FNRJ – Međunarodni ugovori br. 9/61)

Osnovni tekst na snazi od 24/09/1961 , u primeni od 24/09/1961

Član 1.

Ratifikuje se Konvencija Međunarodne organizacije rada br. 113 o lekarskim pregledima ribara , doneta 19. juna 1959. godine u Ženevi, koja u originalu na francuskom  i prevodu na srpskohrvatskom jeziku glasi:

Konvencija 113

KONVENCIJA KOJA SE ODNOSI NA LEKARSKI PREGLED RIBARA

Opšta konferencija Međunarodne organizacije rada, koju je sazvao, u Ženevi, Administrativni savet Međunarodnog biroa rada, gde se i sastala 3. juna 1959. na svoje četrdeset treće zasedanje: Pošto je odlučila da usvoji razne predloge koji se odnose na lekarski pregled ribara, pitanje koje je uključeno u petu tačku dnevnog reda zasedanja; Pošto je odlučila da ovi predlozi dobiju formu međunarodne konvencije, usvaja, devetnaestog juna hiljadu devet stotina pedeset devete godine, donju konvenciju, koja će biti nazvana Konvencija o lekarskom pregledu ribara, od 1959. godine:

Član 1.

  1. U smislu ove konvencije, pod izrazom „ribarski brod“ treba podrazumevati sve brodove, lađe ili velike brodove, bez razlike, javne ili privatne, koji su namenjeni pomorskom ribolovu u slanim vodama.
  2. Nadležna vlast može, nakon konsultovanja sa zainteresovanim organizacijama brodovlasnika i ribara, ako postoje, dozvoliti odstupanje od primene odredaba ove konvencije na brodove koji, normalno, ne vrše pomorska putovanja koja traju više od tri dana.
  3. Ova konvencija ne primenjuje se na ribolov u lukama ili u širokim ušćima reka, ni na lica koja se radi sporta ili uživanja odaju ribolovu.

Član 2.

Nijedno lice neće moći da se zaposli u bilo kom svojstvu na ribarskom brodu ako ne podnese uverenje koje svedoči o njegovoj fizičkoj sposobnosti za rad na kojem treba da se zaposli na moru, koje potpisuje lekar ovlašćen od strane nadležne vlasti.

Član 3.

  1. Nadležna vlast odrediće, nakon konsultovanja sa zainteresovanim organizacijama vlasnika brodova za ribolov i ribara, ako postoje, vrstu lekarskog pregleda koji treba izvršiti i podatke koje treba uneti u uverenje.
  2. Za određivanje vrste pregleda vodiće se računa o starosti zainteresovanog, kao i o prirodi rada koji treba svršiti.
  3. Uverenje treba da posvedoči da nosilac ne boluje ni od kakve bolesti koja bi se mogla pogoršati u službi na moru, ili koja ga čini nepogodnim za tu službu, ili koja predstavlja opasnost po zdravlje drugih lica na brodu.

Član 4.

  1. Lekarsko uverenje lica ispod dvadeset i jedne godine starosti važiće za vreme perioda koji ne prelazi jednu godinu računajući od dana njegovog izdavanja.
  2. Lekarsko uverenje lica koja su prešla dvadeset jednu godinu starosti važiće za period koji će odrediti nadležna vlast.
  3. Ako period važnosti uverenja ističe u toku putovanja, uverenje će važiti do svršetka putovanja.

Član 5.

Treba preduzeti mere kako bi se dozvolilo svakom licu kome je, nakon pregleda, odbijeno izdavanje uverenja, da traži da ga ponovo pregleda jedan ili više lekarskih arbitara koji su nezavisni od svakog vlasnika ribarskog broda ili od svake organizacije vlasnika ribarskih brodova ili ribara.

Član 6.

Ratifikacije ove konvencije biće podnesene generalnom direktoru Međunarodnog biroa rada koji će ih registrovati.

Član 7.

  1. Ova konvencija, obavezivaće samo države članice Međunarodne organizacije rada, čiju ratifikaciju bude registrovao generalni direktor.
  2. Ona će stupiti na snagu dvanaest meseci nakon što ratifikacije dve države članice bude registrovao generalni direktor.
  3. Ova će konvencija stupiti na snagu za svaku državu članicu dvanaest meseci od dana kada njena ratifikacija bude registrovana.

Član 8.

  1. Svaka država članica koja je ratifikovala ovu konvenciju može da je otkaže po isteku perioda od 10 godina od dana početka stupanja na snagu konvencije, aktom upućenim generalnom direktoru Međunarodnog biroa rada koji on registruje. Otkaz će stupiti na snagu godinu dana nakon registracije.
  2. Svaka država članica koja je ratifikovala ovu konvenciju i koja se u roku od jedne godine nakon isteka perioda od deset godina pomenutog u prethodnom paragrafu, ne bude koristila pravom otkaza predviđenim u ovom članu, biće vezana za novi period od deset godina i moći će zatim da otkaže ovu konvenciju po isteku svakog perioda od deset godina po uslovima predviđenim u ovom članu.

Član 9.

  1. Generalni direktor Međunarodnog biroa rada notifikovaće svim državama članicama Međunarodne organizacije rada registrovanje svih ratifikacija i otkaza koje mu budu uputile države članice Organizacije.
  2. Notifikujući državama članicama Organizacije registrovanje druge ratifikacije koja mu bude dostavljena, generalni direktor skrenuće pažnju državama članicama Organizacije na to koga dana ova konvencija stupa na snagu.

Član 10.

Generalni direktor Međunarodnog biroa rada dostaviće generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija, u cilju registrovanja, saglasno članu 102. Povelje Ujedinjenih nacija, potpuna obaveštenja u pogledu svih ratifikacija i svih otkaza koje bude registrovao saglasno prethodnim članovima.

Član 11.

Svaki put kad to bude smatrao potrebnim, Administrativni savet Međunarodnog biroa rada podneće Opštoj konferenciji izveštaj o primeni ove konvencije i ispitaće da li je potrebno uneti u dnevni red konferencije pitanje njene potpune ili delimične revizije.

Član 12.

  1. U slučaju da konferencija bude usvojila novu konvenciju o potpunoj ili delimičnoj reviziji ove konvencije, ukoliko nova konvencija ne bude odredila drukčije:
  2. a) ratifikacija od strane jedne države članice nove revidirane konvencije povlači sobom punopravno, bez obzira na gornji član 8 , neposredni otkaz ove konvencije, uz rezervu da je nova revidirana konvencija stupila na snagu;
  3. b) počev od dana stupanja na snagu nove revidirane konvencije, ova konvencija prestaje da bude otvorena za ratifikaciju država članica.
  4. Ova konvencija ostaće u svakom slučaju na snazi u svojoj formi i sadržini za države članice koje je budu ratifikovale, a koje ne budu ratifikovale revidiranu konvenciju.

Član 13.

Francuski i engleski tekst ove konvencije su podjednako verodostojni.

Gornji tekst je autentičan tekst konvencije koju je propisno usvojila Opšta konferencija Međunarodne organizacije rada na svom četrdeset trećem zasedanju, održanom u Ženevi i zaključenom 25. juna 1959. godine.

U potvrdu čega stavili su svoje potpise 15. juna 1959:

Predsednik Konferencije,

Erik Drezer, s. r.

Generalni direktor Međunarodnog biroa rada,

David A. Morse, s. r.

Ova uredba stupa na snagu osmog dana po objavljivanju u „Službenom listu FNRJ“.

Savezno izvršno veće

  1. s. br. 37
    22. februara 1961. godine
    Beograd