Na osnovu člana 96. tačka 2) Ustava Savezne Republike Jugoslavije, donosim
UKAZ
O PROGLAŠENJU ZAKONA O POTVRĐIVANJU KONVENCIJE MOR BROJ 105 KOJA SE ODNOSI NA UKIDANJE PRINUDNOG RADA
Proglašava se Zakon o potvrđivanju Konvencije MOR broj 105 koja se odnosi na ukidanje prinudnog rada, koji je donela Savezna skupština, na sednici Veća građana od 16. decembra 2002. godine i na sednici Veća republika od 13. novembra 2002. godine.
PR br. 246
16. decembra 2002. godine
Beograd
Predsednik
Savezne Republike Jugoslavije
dr Vojislav Koštunica, s.r.
ZAKON
O POTVRĐIVANJU KONVENCIJE MOR BROJ 105 KOJA SE ODNOSI NA UKIDANJE PRINUDNOG RADA
(Sl. list SRJ – Međunarodni ugovori br. 13/02)
Osnovni tekst na snazi od 28/12/2002 , u primeni od 28/12/2002
Član 1.
Potvrđuje se Konvencija MOR broj 105 koja se odnosi na ukidanje prinudnog rada koja je zaključena 25. juna 1957. godine u Ženevi, u originalu na engleskom i francuskom jeziku.
Član 2.
Tekst Konvencije u originalu na engleskom jeziku [1] i u prevodu na srpski jezik glasi:
Konvencija MOR br. 105
KONVENCIJA KOJA SE ODNOSI NA UKIDANJE PRINUDNOG RADA
Opšta konferencija Međunarodne organizacije rada,
Sazvana u Ženevi od strane Administrativnog saveta Međunarodnog biroa rada, gde se sastala 5. juna 1957, na svom četrdesetom zasedanju,
Pošto je razmotrila pitanje prinudnog rada, koje sadrži četvrta tačka dnevnog reda zasedanja,
Pošto je primila na znanje odredbe konvencije o prinudnom radu, 1930,
Pošto je primila na znanje da Konvencija iz 1926. koja se odnosi na ropstvo predviđa da bi trebalo da budu preduzete probne mere da se izbegne da prinudan ili obavezan rad ne dovede do uslova jednakih ropstvu i da dodatna konvencija iz 1956. koja se odnosi na ukidanje ropstva, trgovine robljem i ustanova i praksi koje su jednake ropstvu, predvidi da se potpuno ukine ropstvo (zavisnost) za dugove i ropstvo,
Pošto je primila na znanje da konvencija o zaštiti nadnica, 1949. godine, navodi da će se plate isplaćivati u redovitim razmacima i zabranjuje načine plaćanja koji radnika lišavaju svih stvarnih mogućnosti da napusti svoje zaposlenje,
Pošto je odlučila da usvoji druge predloge koji se odnose na ukidanje nekih formi prinudnog ili obaveznog rada koji sačinjavaju povredu ljudskih prava predviđenih poveljom Ujedinjenih nacija i navedenih u univerzalnoj Deklaraciji ljudskih prava,
Pošto je odlučila da ovi predlozi dobiju formu jedne međunarodne konvencije,
Usvaja, dvadeset petog juna hiljadu devetstotina pedeset i sedme godine donju konvenciju koja će biti nazvana Konvencija o ukidanju prinudnog rada, 1957.
Član 1.
Svaki član Međunarodne organizacije rada koji ratifikuje ovu konvenciju obavezuje se da ukine prinudan ili obavezni rad i da pod nikakvom formom neće pribeći:
(a) merama prinude ili političkog vaspitanja ili sankcija prema licima koja imaju ili izražavaju neka politička mišljenja ili ispoljavaju svoje protivljenje ustanovljenom ideološko-političkom, socijalnom ili ekonomskom stanju,
(b) metodama mobilisanja i korišćenja radne snage u svrhu ekonomskog razvoja,
(c) merama radne discipline,
(d) kazni radi učestvovanja u štrajku,
(e) meri rasne, socijalne, nacionalne ili verske diskriminacije.
Član 2.
Svaki član Međunarodne organizacije rada koji ratifikuje ovu konvenciju obavezuje se da će preduzeti efikasne mere da se odmah i potpuno ukine prinudni ili obavezni rad koji je opisan u članu 1. ove konvencije.
Član 3.
Službene ratifikacije ove konvencije biće saopštene generalnom direktoru Međunarodnog biroa rada koji će ih registrovati.
Član 4.
- Ova konvencija obavezivaće samo članove Međunarodne organizacije rada čiju će ratifikaciju registrovati Generalni direktor.
- Ona će stupiti na snagu dvanaest meseci nakon što budu registrovane ratifikacije dvaju Članova od strane Generalnog direktora.
- Nakon toga konvencija će stupiti na snagu za svakog člana dvanaest meseci od dana kad bude registrovana njena ratifikacija.
Član 5.
- Svaki Član koji ratifikuje ovu konvenciju može je otkazati po isteku perioda od deset godina posle datuma prvobitnog stupanja na snagu Konvencije, aktom podnesenim Generalnom direktoru Međunarodnog biroa rada koji će ga registrovati. Otkaz će početi da važi tek posle godinu dana od dana njegovog registrovanja.
- Svaki član koji ratifikuje ovu konvenciju, a koji u roku od jedne godine dana po isteku perioda od deset godina spomenutog u pređašnjem paragrafu ne upotrebi pravo otkaza koje je predviđeno u ovom članu, biće obavezan za nov period od deset godina i, nakon toga, moći će da otkaže ovu konvenciju po isteku svakog perioda od deset godina pod uslovima koji su predviđeni u ovom članu.
Član 6.
- Generalni direktor Međunarodnog biroa rada notifikovaće svim članovima Međunarodne organizacije rada registrovanje svih ratifikacija i otkaza koji će mu biti saopšteni od strane Članova Organizacije.
- Notifikujući članovima Organizacije registrovanje druge ratifikacije koja će mu biti saopštena, Generalni direktor skrenuće pažnju Članovima Organizacije na dan u kojem će ova konvencija stupiti na snagu.
Član 7.
Generalni direktor Međunarodnog biroa rada saopštiće Generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija, u svrhu registrovanja, saglasno članu 102. Povelje Ujedinjenih nacija potpuna obaveštenja u pogledu svih ratifikacija i svih akata otkaza koja bude registrovana saglasno prethodnim članovima.
Član 8.
Svaki put kad bude smatrao potrebnim, Administrativni savet Međunarodnog biroa rada podneće Generalnoj konferenciji izveštaj o primeni ove konvencije i ispitaće da li je potrebno da se u dnevni red Konferencije unese pitanje njene potpune ili delimične revizije.
Član 9.
- U slučaju da Konferencija usvoji novu konvenciju koja će doneti potpunu ili delimičnu reviziju ove konvencije, ukoliko nova konvencija ne odredi drukčije:
(a) ratifikacija nove konvencije od strane jednog člana koja donosi reviziju povlašćuje punopravno, bez obzira na gornji član 5, neposredan otkaz ove konvencije, pod uslovom da nova konvencija koja nosi reviziju stupi na snagu,
(b) od datuma stupanja na snagu nove konvencije čiji je predmet revizija, ova bi konvencija prestala da bude otvorena za ratifikaciju Članovima.
- Ova bi konvencija u svakom slučaju ostala na snazi u svom obliku i sadržaju za Članove koji bi je ratifikovali, a koji ne bi ratifikovali Konvenciju čiji je predmet revizija.
Član 10.
Punovažni su i francuski i engleski tekst ove konvencije.
Član 3.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom listu SRJ – Međunarodni ugovori“.