K69 Konvencija koja se odnosi na diplomu sposobnosti brodskih kuvara, 1946

UREDBU
O RATIFIKACIJI KONVENCIJE BROJ 69 O DIPLOMI O STRUČNOJ SPOSOBNOSTI BRODSKIH KUVARA

(Sl. list FNRJ – Međunarodni ugovori br. 7/61)

Osnovni tekst na snazi od 23/07/1961 , u primeni od 23/07/1961

Član 1.

Ratifikuje se Konvencija broj 69 o diplomi o stučnoj sposobnosti brodskih kuvara, doneta na Opštoj konferenciji Međunarodne organizacije rada 27. juna 1946. godine u Seattleu, koja u originalu na francuskom ^[1] i u prevodu na srpskohrvatskom jeziku glasi:

Konvencija 69

KONVENCIJA KOJA SE ODNOSI NA DIPLOMU O STRUČNOJ SPOSOBNOSTI BRODSKIH KUVARA

Opšta konferencija Međunarodne organizacije rada, sazvana u Seattleu od strane Administrativnog saveta Međunarodnog biroa rada gde se i sastala 6. juna 1946. u svoje dvadeset osmo zasedanje, pošto je odlučila da usvoji razne predloge koji se odnose na diplomu o stručnoj sposobnosti brodskih kuvara, pitanje koje predstavlja četvrtu tačku dnevnog reda zasedanja, pošto je odlučila da ovi predlozi dobiju formu međunarodne konvencije, usvaja danas dvadeset sedmog juna hiljadu devet stotina četrdeset šeste, donju konvenciju koja će biti nazvana Konvencija o diplomi o stručnoj sposobnosti brodskih kuvara, od 1946. godine:

Član 1.

1. Ova se konvencija primenjuje na svaki pomorski brod, javne ili privatne svojine, namenjen za trgovačke ciljeve, za transport robe i putnika, koji je registrovan na teritoriji za koju je ova konvencija na snazi.

2. Nacionalno zakonodavstvo ili, u nedostatku takvog zakonodavstva, kolektivni ugovori zaključeni između poslodavca i radnika definisaće koji brodovi ili koje kategorije brodova spadaju u pomorske brodove u smislu ove konvencije.

Član 2.

Prema ovoj konvenciji, izraz „brodski kuvar“ označuje lice direktno odgovorno za pripremanje obroka posade.

Član 3.

1. Niko ne može da bude zaposlen kao brodski kuvar na brodu na koji se primenjuje ova konvencija ako nema diplomu kojom se potvrđuje njegova sposobnost da obavlja dužnost brodskog kuvara, izdatu saglasno odredbama sadržanim u donjim članovima.

2. Ipak, nadležna vlast moći će da odobri izutetke od gornjih odredaba u slučaju da, po njenom mišljenju, ne bude dovoljno diplomiranih brodskih kuvara.

Član 4.

1. Nadležna vlast preduzeće sve mere potrebne za organizovanje stručnih ispita i za izdavanje diploma o sposobnosti.

2. Niko neće moći da dobije diplomu o sposobnosti:

a) ako nema minimum godina starosti koji će odrediti nadležna vlast;

b) ako nije služio na moru u toku minimalnog perioda koji će odrediti nadležna vlast;

c) ako nije položio s uspehom ispit propisan od nadležne vlasti.

3. Propisani ispit treba da se sastoji od praktičnog ispita koji se odnosi na sposobnost kandidata da pripravlja obed; on treba takođe da obuhvata ispit o hranljivoj vrednosti životnih namirnica, o utvrđivanju različitih i dobro sastavljenih jelovnika i o rukovanju i uskladištavanju životnih namirnica na brodu.

4. Propisani ispit može da bude organizovan i svedodžba izdana bilo direktno od strane nadležne vlasti, bilo pod njenim nadzorom, od strane neke priznate kuvarske škole ili bilo koje odobrene ustanove.

Član 5.

Gornji član 3. počeće da proizvodi dejstvo po isteku roka koji ne prelazi tri godine računajući od dana stupanja na snagu ove konvencije na tetiroriji na kojoj je brod registrovan; međutim, u slučaju da je pomorac navršio dve godine zadovoljavajuće službe u svojstvu kuvara pre istaka gore pomenutog perioda, nacionalno zakonodavstvo može da predvidi priznanje svedodžbe kojom se potvrđuje da ovo zapošljenje odgovara diplomi o sposobnosti.

Član 6.

Nadležna vlast može da predvidi priznanje diploma o sposobnosti izdatih na drugim teritorijama.

Član 7.

Ratifikacije ove konvencije biće podnesene generalnom direktoru Međunarodnog biroa rada koji će ih registrovati.

Član 8.

1. Ova konvencija će obavezivati samo članice Međunarodne organizacije rada čiju ratifikaciju bude registrovao generalni direktor.

2. Ova će konvencija stupiti na snagu šest meseci od dana kad budu registrovene ratifikacije devet od sledećih zemalja: Sjedinjenih Američkih Država, Argentine, Australije, Belgije, Brazilije, Kanade, Čilea, Kine, Danske, Finske, Francuske, Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske, Grčke, Indije, Irske, Italije, Norveške, Holandije, Poljske, Portugalije, Švedske, Turske i Jugoslavije, podrazumevajući da od ovih devet zemalja, najmanje njih pet treba da ima trgovačku mornaricu bruto nosivosti od najmanje jednog miliona registarskih tona. Svrha ove odredbe je da olakša, podstakne i ubrza ratifikaciju ove konvencije od strane država članica.

3. Posle toga, ova će konvencija stupiti na snagu za svaku članicu šest meseci od dana kada njena ratifikacija bude registrovana.

Član 9.

1. Svaka članica koja je ratifikovala ovu konvenciju može da je otkaže po isteku perioda od deset godina od dana prvobitnog stupanja na snagu konvencije, aktom upućenim generalnom direktoru Međunarodnog biroa rada koji ga je registrovao. Otkaz će početi da proizvodi dejstvo tek godinu dana po registrovanju.

2. Svaka članica, koja je ratifikovala ovu konvenciju i koja nije u roku od godine dana po isteku perioda od deset godina pomenutih u gornjem paragrafu koristila pravo otkaza predviđeno u ovom članu biće vezana za novi period od deset godina, i prema tome, moći će otkazati ovu konvenciju po isteku svakog perioda od deset godina pod uslovima predviđenim u ovom članu.

Član 10.

1. Generalni direktor Međunarodnog biroa rada saopštiće svim članicama Međunarodne organizacije rada registrovanje svih ratifikacija i otkaza koji će mu biti podneseni od članica Organizacije.

2. Saopštavajući članicama Organizacije registrovanje poslednje ratifikacije koja je potrebna za stupanje na snagu konvencije, generalni direktor će skrenuti pažnju članicama Organizacije na datum kada će ova konvencija stupiti na snagu.

Član 11.

Generalni direktor Međunarodnog biroa rada dostaviće generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija u svrhu registrovanja, saglasno članu 102. Povelje Ujedinjenih nacija, potpuna obaveštenja o svim ratifikacijama i svim otkazima koje bude registrovao saglasno prethodnim članovima.

Član 12.

Po isteku svakog perioda od deset godina, računajući od stupanja na snagu ove konvencije, Administrativni savet Međunarodnog biroa rada treba da podnese Opštoj konferenciji izveštaj o primeni ove konvencije i odlučiće da li treba uneti u dnevni red konferencije pitanje njene potpune ili delimične revizije.

Član 13.

1. U slučaju da konferencija usvoji novu konvenciju kojom bi se u potpunosti ili delimično revidirala ova konvencija i ukoliko nova konvencija ne odredi drukčije:

a) ratifikacija od strane jedne članice nove revidirane konvencije povlači punopravno i pored gornjeg člana 9. momentalni otkaz ove konvencije, pod uslovom da je nova revidirana konvencija stupila na snagu;

b) počev od dana stupanja na snagu nove revidirane konvencije ova će konvencija prestati da bude otvorena za ratifikacuju članica.

2. Ova konvencija će ostati u svakom slučaju na snazi u svojoj formi i sadržini za članice koje je budu ratifikovale, a koje ne budu ratifikovale revidiranu konvenciju.

Član 14.

Francuski i engleski tekst ove konvencije su podjednako punovažni.

Član 2.

Ova uredba stupa na snagu osmog dana po objavljivanju u „Službenom listu FNRJ“.

Savezno izvršno veće

R. s. br. 141
8. novembra 1960. godine
Beograd

Predsednik Republike,
Josip Broz Tito, s. r.

NAPOMENA EKSPERT-a:

^[1] Tekst na francuskom jeziku nije prikazan.